Археологија

Археолошка налазишта

На територији општине Бачка Паланка нису вршена обимнија археолошка ископавања. На основу евиденције локалитета која се води у Музејској јединици, до сада су на територији општине забележена 33 археолошка налазишта.Најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњовековног периода. Још крајем 19. и почетком 20. века на ширем подручју града евиднтирани су налази из праисторије, римског и турског периода: керамичке посуде, бронзанодобне наруквице, остава келтског новца из околине Обровца, турски материјал из околине Багремаре и друго. Овај материјал се делом налази у Будимпешти, а делом у Народном музеју у Београду. Систематска ископавања н атериторији општине до сад су вршена на два локалитета: праисторијско налазиште “Голокут” код Визића и раносредњовековно насеље са некрополом на граници бачкопаланачког и челаревског атара локалитет “Циглана”. Већина осталих терена евидентирана је рекогносцирањима у оквиру којих је вршено површинско прикупљање материјала. Терен на коме лежи бачкопаланачка општина био је густо насељен од најстаријих времена.

Фрушкогорске падине и почетак велике низије на левој обали реке (Алфöлд), одувек су мотивисали становнике за насељавање. Дунав је често био главна саобраћајница којом су се шириле праисторијске културе, а паланачка територија се налазила на путу тог ширења. У ранијем периоду територија Паланке имал аје сем Дунава, на својој западној и северној страни, још два водотока: реке Мостонгу и Јегричку, на чијим су се обалама људи такође често насељавали.

Најстарији археолошки налази са териториј општине потичу из мезолита. На локалитету “Багремара”, северно од града (стара обала Дунава), откривени су силекси (камено оруђе- микролити), који се могу датовати у млађи мезолит. По својим одликама (геометријализација – облика су трапеза), најближи су тарденоасиену. За период прото-неолита везан је до сада неистражен локалитет на потезу Полој са ближом ознаком “Обала Дунава”. Камени и коштани материјал са овог локалитета, који се може открити само приликом ниског водостаја, показује одлике културе Лепенског Вира.

Прве земљорадничке културе са леве обале Дунава познате су, такође, само захваљујући површински сакупљеном материјалу. Један од таквих локалитета је “Суљковача” у атару Товаришева, а налази се североисточно од села. Источно од села Гајдобра, откривено је још једно неолитско налазиште, у околини Рајсовог салаша, а у околини села Силбаша налази се локалитет “Шеров салаш” са материјалом истог периода. Неолитски материјал сусреће се и у околини полојске и чебске шуме и у околини Багремаре. Систематски истраживано насеље из неолитског периода налази се код села Визић у Фрушкој гори, то је локалитет “Голокут”. Ово насеље припада најстаријој неолитској култури – старчевачкој културној групи (датује у средину 5. миленијума око 4500 – 4200 година пре нове ере). Насеље се налазило на једној природној узвисини у близини извора, а трајало је кроз неколико фаза.


Неолитски жртвеник,
реконструисан,
локалитет “Николашевића њива”,
у близини Багремаре


Три камена резача и стрелица,
локалитет “Николашевића њива”
(силекси црвенкасте боје камена)

Енеолитски налази (бакарно доба) се сусрећу на локалитетима на десној обали Дунава, на фрушкогорској висоравни, уз сам одрон према Дунаву у близини села Нештина. Најбогатије налазиште је локалитет ” Кулуштра – Црквине” које је имало повољан стратешки положај за оснивање насеља носилаца енеолитских култура. Најчешћи налази са овог локалитета везани су за вучедолску културну групу (крај 3. и почетак 2.миленијума пре нове3 ере, рана фаза Вучедола). Подручје на коме се поменути локалитет налази угрожено је пољопривредним радовима и ерозијом. Вучедолско насеље , које се вероватно налазило на овом подручју, било је подигнуто на вишем терену који је спирањем и орањем нестао.


дела рађена руком од печене земље,
украшена белом инкрустацијом,
вучедолска група,
локалитет “Кулуштра – Црквине”

Три утеге за
рибарске мреже локалитет
“Кулуштра”

Међу налазиштима праисторијског периода најбројнији су бронзанодобни локалитети. Позната нам је посуда из бронзаног доба пронађена у самом гарду (локација “Улица Иве Лоле Рибара”) која показује карактеристике средњег бронзаног доба.У непосредној близини града, приликом изградње мотела “Полој”, откривено је бронзанодобно насеље. Рекогносцирањем терена констатован је у близини мотела гроб из тог периода, са покојником сахрањеним у згрченом положају, оријентације исток – запад, са сиромашним прилогом гробне керамике. Северно од града, иза шуме Багремара (или Попина шума), налази се локалитет “Турски брег”, на коме се, такође, спорадично проналази бронзанодобни материјал. У околини села Пивнице на потезима “Велити атови”, “Чијерни ат” и “Српски виногради” (или Дингов салаш), рекогносцирањем је утврђено присуство бронзанодобне керамике, а према конфигурацији терена могуће је закључити да се ради о тумулима. Слични тумули сусрећи се у близини Деспотова, на потезу “Атови”, који се налази јужно од насеља. Бронзанодобна посуда са карактеристикама ватинске културне групе (крај раног бронзаног доба) пронађена је приликом земљаних радова на граници нештинског и сусечког атара.

Бронзано доба- посуда са углачаним орнаментом
и оштећеним ушкама,
локалитет
“улица Иве Лоле Рибара”
у Старој Паланци

Посуда са одликама ватинске групе,

површински налаз на граници

нештинског и сусечког атара

Континуирани живот на овом терену наставио се кроз рано гвоздено доба, али због неистражености терена није могуће одредити локалитете овог периода. За позно гвоздено доба, међутим, сасвим сигурно је везан лок “Келтски опидум”, који се датује у први век пре нове ере. Овај локалитет припада најмлађој фази раног гвозденог доба у Подунављу и представља једно од најбоље очуваних утврђења тога доба у Европи. Рекогносцирањем терена у пробој сонди је откривена субструкција бедема елипсоидног утвђења од земље. Ерозијом и пољопривредним радовима знатно су оштећени ови бедеми испред којих су се налазили ровови, а у њиховом горњем делу палисад. Унутар утврђења констатовани су објекти у виду полуземуница, у којима су пронађени остаци керамичких судова латенског типа, гвоздене алатке и жрвљеви. Испред насипа на коме се налазио палисад откривена су два рова који су служили за спровођење воде из Дунава око утврђења, пошто је ток реке ишао у прошлости нешто северније од данашњег. Ово утврђење, које се развијало на сусрету двају ера, имало је важну улогу, акако у привредно – трговачком, тако и у војно – политичком погледу.

Осим споменутог “Келтског опидума”, латенски материјал се сусреће и на локалитету “Мишевац”, који се налази на десној обали Дунава, а који је доступан при веом аниском водостају. Са тог локалитета површинским прикуплајњем пронађене су фибуле, керамика и новац келтског периода.

Део општине који се простире на огранцима Фрушке горе некада се налазио у саставу Римске границе тзв Подунавског лимеса. Подручје на левој обали реке коришћено је у то време као грудобран утврђене границе. Лева обала реке била је територија ван административног склопа Римске империје, насељена најпре илиским, а затим сарматским племенима (Јазигима). На овој територији Римљани и Варвари су се суретали или као противници или као савезници у зависности од историјског тренутка. Утврђења на лимесу подизана су и на левој обали реке на већим растојањима (цаструм ин барбарицо)..

Археолошка слика околине Паланке за овај период може се претпоставити на следеи начин. Наспрам Паланке, ана територији Илочк етврђаве, налазило се утврђење Цуцциум. Узводно на десној обали реке у близини ушћа Драве у Дунав, налазила су се два каструма, један код Сотина и други код Даља. Ова утврђења носила су називе Цорнацум и Теутобургиум. Низводно од Илока, у Близини Баноштора, налазило се важно утврђење Бонониа Малата (или Милата према старијим ауторима), које је имало улогу пристаништа на граници Паноније инфериор (назив римске провинције) у коме је боравила јака посада. На супротној обали, наспрам Бононије, изграђен ј у Диоклецијаново време (око 293. године) каструм Онагриум, чији су остаци констатовани на локалитету “Кува”, у близини села Бегеча. Уз римске налазе на овом локалитету, рекогносцирањем је забележено и сарматско насеље. сим тога о римском материјалу на левој обали реке постоје подаци, али је веом атешко на основу њих извести прецизније закључке. Наиме, наспрам ушћа Драве у Дунав откривен је римски грађевински шут. На основу тих оскудних налаза и чињенице да је ово врло важна стратешка тачка, могуће је само претпоставити да се на левој обали реке налазило утврђење цонтра Теутобургиум. Римски материјал, грађевинска пластика и метални предмети, нађени су јужно од утврђења Бач, на месту где су евидентирани остаци цркве – ротонде посвећене св. Ђорђу.

У околини села ештина и Визића, откриван је од времена до времена, римски материјал, на пример: римска опека констатована је на локалитету “Кулуштра”, северозападно од Нештина, а јуозападно од Визића откривено је мноштво римске керамике (имитација терра сигиллате са митолошким темама и представама гладијаторских борби), затим фибуле, један римски мач, мноштво игала и неколико примерака римског новца. На основу материјала пронађеног у близини Визића могуће је закључити да се на овом подручју налазила мања вила рустика. Овоме иде у прилог Дијанин жртвеник, који је пронађен између Илока и Сусека.

На левој обали реке, на територији града Бачка Паланка, као и у бачкопаланачком атару, нема трагова римског материјала, али је реално претпоставити да се између Паланке и Илока налазио понтонски мост за пребацивање војника у време када се појављивала опасност за утврђење Онагриум. На граници бачкопаланачког и челаревског атара, на површини од неколико стотина хектара на локалитету “Циглана” распростиру се рао-средњовековно насеље и нкропола, који припадају времену сеобе народа, нагде од 9. до 10. века. Бројни налази женских, мушких и дечјих украсних предмета, коришћених за одећу, накит, посуде од керамике, коштани предмети, пршљецни за вретено, метални делови опреме коња, бројни налази посудица за ливење метала, тајанствени фрагменти римских цигли са урезаним симболима јеврејског култа (менора), и мноштво других налаза, сврстава овај локалитет међу налазишта светског значаја. Остеолошки материјал ових гробова показује карактеристике људи монголоидног типа, а најновија истраживања указују на упоредно присуство једне популације индоевропског типа. ројни налази на локалитету “Циглана” отварају могућности за дугогодишња будућа мултидисциплинарна истраживања.

Касних средњовековних налаза има у близини сваког насеља општине. Мноштво средњовековне тзв. словенске и касно – средњовековне керамике (полирана турска керамика) присутно је у близини Бачке Паланке на локалитету “Керестур”, који се налази источно од града. На ликалитету “Туски брег”, северно од града, вршена су 1986. године оријентациона ископавања којима је откривен материјал касног средњег века. Откривена ј некропола са масовним гробницама које вероватно потичу из периода честих епидемија.

У време процвата средњовековног града Бача, крајем 14. у 15. и почетком 16. века, кроз територију наше општине пролазио је пут Бач-Петроварадин. Остаци тог пута налазе се у близинии села Товаришева (северно од насеља), јужно од Парага, северно од Гајдобре, односно јужно од Силбаша. Веома важну улогу у средњем веку имало је насеље Букин (Младеново) са својом околином, које се први пут под тим именом помиње 1308. године. Насеље је било подигнуто на обали Мостонге, која је у то време била пловна. За оавј терен везани су подаци из 11. века који бележе подизање цркве на ушћу Мостонге у Дунав. Подигао ју је угарски краљ Стјепан, а припадала је калочкој, односно бачкој бискупији. Вероватно да су овој цркви гравитирале насеобине у ближој околини. На граници атара Бачке Паланке и Бача на потезу Фелић (који се може повезати са насељем Фелдyхаз, према мађарским изворима) налазе се остаци темеља једног сакралног објекта, а у близини капеле св. Антуна уништаван је годинама од стране мештана, пошто су остаци сакралне грађевине коришћени као материјал за подизање нових објеката. У близини истог локалитета Хенцелман (Хензелманн) је 1870. године открио остатке извесне стражарнице (објекат се вероватно налазио у систему одбране средњовековног Бача).

Приликом рушења салаша који се налазио у близини пута Бач – Младеново, у његовим темељима је откривен грб од пешчара, који се може везати за седамдесете године 18. века. На истом локалитету нађена је средњовековна керамика и делови грађевинских украса од камена. Ови камени налази коришћени су за време градње салаша као грађевински материјал.

На основу археолошке слике са подручја општине и писаних података, може се закључити да је и налевој и на десној обали Дунава, као и у простору источно и јужно од Мостонге и Јегричке, човек присутан од праисторије до данас. Већина констатованих локалитета је неистражена. На основу до сада познати чињеница сасвим је сигурно да је већи део општине, који се налази на левој обали Дунава, кроз историју делио судбину низије на чијем се рубу налази. Ма колико се археолошки материјал нађен на овом простору уклапа у уобичајене налазе са локалитета Паноније, овај крај имао је и своје особености у развоју (што доказују артефакта културе Лепенског вира) и средњовековно насеље са некрополом код Челарева). Део територије општине који се налази на десној обали Дунава гравитирао је збивањима историје фрушкогорских области. Веза између ова два простора, на супротним обалама реке, постојала је од најстаријих времена. Утицаји појединих култура, иако су се често заустављали на реци, исто су се тако ширили преко ње, атако да је Дунав истовремено био и граница и спона међу њима.