15. октобар – Међународни дан жена на селу
Циљ овог дана је да се скрене пажња на кључну улогу жена у руралним подручјима, као и на њихов допринос пољопривреди, развоју заједнице и безбедности хране. Тим поводом Савет за родну равноправност је одржао Округли сто у Обровцу са женама које су цео свој живот посветиле раду и животу на селу.
Статистички подаци у Р. Србији, када су жене на селу у питању, су следећи:
- 11% жена су власнице земљишта,
- 60% нема право на пензију, а када је остваре, она је у просеку 17% нижа него мушкарцима,
- 3 од 4 жене нису плаћене за свој рад,
- неплаћени рад чини више од једне петине БДП-а,
- жене проводе два пута више времена у кључним и нискоквалификованим пословима,
- платни јаз је 8,8% у корист мушкараца.
Када је у питању општина Бачка Паланка према последњим подацима од укупног броја незапослених (3133) 55,6% су жене, а 44,4% мушкарци. Такође, од укупног броја носиоца породичног газдинства (3900) 26% су жене, а 74% мушкарци, док стално запослени на породичном газдинству од 15, 2 су жене а 13 мушкарци.
Наше саговорнице Мира Бастајић – пензионер, која ради као груповођа на њиви и гаји козе, Бранка Станковић која се бави овчарством већ 23 године , Зора Феђвер која се бави сточарством – фарма крава и пољопривредом 38 година и представнице локалних Удружења жена су нам изнеле са којим се лепотама и проблемима све сусрећу у бављењу својим животним опредељењима.
Рад на њиви није ни мало лак али опет у њему има више жена него мушкараца, са све већим бројем младих који желе да зараде за џепарац. Код овог посла један од проблема је ниска цена производа на тржишту, временске непогоде што доводи до дуговања у исплати радника. Као предлог изнето је да би било добро да се у нашој општини отворе фирме за паковање пољопривредних производа како би могли да раде и преко зиме.
Бављење овчарством је посао који мора да се воли јер захтева велику жртву, рад 365 дана у години, без могућности годишњег одмора али са могућностима лепе зараде. Ипак заитересованост младих за бављењем овим послом је јако мала, поготово жена.
Сточарством и пољопривредом мора да се бави цела породица како би било успешно јер захтева пуно рада и пожртвованости, а све је мање оних који желе овим пословима да се баве. Млади одлазе из села, све више је празних кућа, добијене субвенције када се пребију са ПДВ-ом који се плаћа на све сировине које се користе, ПДВ превазилази субвенцију. Жена која на себи има њиву нема могућност здравственог осигурања преко мужа, а притом нема право на породиљско боловање што представља озбиљну дискриминацију и ману у систему и према женама на селу.
Удружења које чине вредне и креативне жене са села имају велики допринос очувању традиције, развоју пољопривреде, туризма и унапређењу живота у руралним срединама. Ово је била прилика да се истакне важна улога жена у сеоским домаћинствима и локалним заједницама, али и да се њихов рад учини видљивијим.
Закључци након разговора и дебате су следећи:
- Приступ земљишту и кредитима: поједноставити упис власништва и увести повољне кредитне линије и гаранцијске шеме за пољопривреднице.
- Формализација рада: убрзати пријаву сезонског рада и увести подстицаје послодавцима и задругама за запошљавање жена.
- Социјална и пензијска заштита: омогућити лакши приступ пензијском стажу, здравственој заштити и породиљским правима у руралним срединама.
- Дигитализација и знање: програми обука (дигиталне вештине, е-трговина, одржива производња), приступ саветодавним службама и иновацијама у пољопривреди.
Жене на селу нису само „стуб породице“ – оне су покретачка снага села у пољопривреди, преради, туризму и услугама и уз паметне политике и циљане програме подршке, могу се умањити неједнакости и истовремено убрзати локални економски развој.
