Знаменитости

ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА ГРБА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

Известан број познавалаца хералдике не налази никакву посебну симболику или тајна значења у мору грбова који су настали током људске историје. Наиме, они сматрају да грб са свим својим пратећим елементима (креста, венац, чувари штита итд.) не представља ништа друго до онога што је првобитни носилац и желео да прикаже и покаже.

Једно је оно што видимо својим физичким очима, то јест оно што грб жели да представи: неку личност и његову идентификацију кроз дела и слике приказане на грбу; а друго је оно што нам тај грб говори кроз симболику елемената који су употребљени и приказани у њему. Грб ипак није само пука слика или украс, мада га нажалост многи људи тако доживљавају, већ грб представља причу за себе, како је настао, зашто је баш он употребљен, шта би требало да асоцира. Грб не треба да крије, већ да показује, то јест асоцира на нешто што је битно његовом носиоцу. Некада се основно значење и заборави, било због тога што је грб настао у давна времена или је, пак, неки догађај условио да се традиција прекине а симболика заборави као што је био обичај у нашој историји, мноштво догађаја су онемогућавали континуитет традиције и несметано преношење сећања.

Бачка Паланка је кроз своју историју прешла пут од станишта које је бројало неколико кућа, до данашњег модерног града. Током тог пута она је имала више грбова као симбола статуса градског насеља..

Град свој развој у новом веку започиње у времену после потписивања Карловачког мира 1699.1 године када су Турци напустили ове крајеве, а насеље Паланка улази у састав Подунавске војне крајине, као једна од њених шест капетанија2. У овом периоду настаје урбанистичко језгро данашњег града, а његов развој биће условљен планским насељавањем Срба,Немаца, Мађара и Словака под аустријском влашћу средином XVIII века.На простору данашње Бачке Паланке током XIX века настају три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка. Из 1774. године потиче први печат на коме се појављује грб насеља Стара Паланка. Према мађарским изворима из 1780. године Стара Паланка се бележи на три језика: Alt, Ó и Стара.

На грбу се истичу класја жита, испод којих су жетелачки алати, чиме се симболизује пољопривреда као основна делатност становништва.

Исте године помиње се и Нова Паланка такође на три језика: Neu, Uj и Нова. Најстарији печат Нове Паланке потиче из 1775. године.

Грб Нове Паланке осликава реку Дунав која протиче између шуме која окружује насеље. Текст у оквиру грба Sigil Kumunitis Palankae у преводу гласи Печат општине Паланке.

У мађарским документима из 1828. године помиње се Deutsch, Nemet односно Немачка Паланка, као трећа општина на овом подручији. Исти извори Паланку називају Theuto и Vetus Palnka. Најстарији печат Немачке Паланке са грбом потиче из 1829. године3.

И на грбу треће општине симболично је представљен жетелац у своме послу. Текст у оквиру грба гласи Sigil Teuto Palanka, што у преводу значи Грб Немачке Паланке.
Завршетком Првог светског рата 1918. када ће на Великој народној скупштини у Новом Саду, народ Војводине одлучити да се уједини са Србијом, насеље три Паланке добиће јединствено име Бачка Паланка које носи и данас.

У социјалистичкој Југославији која је створена после Другог светског рата, општина Бачка Паланка нашла се у саставу Аутономне покрајине Војводине. До 1968. године град нема званичан грб.

Скупштина општине Бачка Паланка на седници од 23.06.1968. године донела је одлуку о допуни Статута општине4, којом је утвђено да „Општина има свој амблем“. Ова одредба Одлуке о установљењу амблема (грба) општине унета је у Статут као нови члан 6-2. Каснијом изменом Статута одредба о амблему општине утвђена је чланом 7 Статута.

Седница од 23. јуна 1968. године била је и свечана седница Скупштине општине која је одржана поводом завршетка радова на изградњи одбрамбеног насипа од поплава Дунава и трогодишњице одбране од велике поплаве 1965. године.

Образложење амблема општине дао је на овој седници Скупштине општине, потпредседник Бошко Самарџија у име ОК ССРН Бачка Паланка. У образложењу је поред осталог речено:

„Познато је да при стварању амблема, грбова и других симбола градова и народа одлучујућу улогу имају изузетно ретки, драматични и значајни догађаји, који добијају трајно место у њиховој историји. Поплава Дунава 1965. године запретила је да уништи плодове рада више генерација и за Бачку Паланку и околину представља, управо, један такав тренутак. Одбрана приобалних насеља од поплаве 1965. године заузима најистакнутије место у историји ове комуне. Познато је да ни овај град, као ни приобална насеља општине, од када постоје писана документа о њима, никада нису доживели овако драматичне тренутке, па је и нормално што су тај догађај – поплава и успешна одбрана људи од водене стихије, узети као основни мото за настанак овог амблема, који ће својом симболиком подсећати будуће генерације на те судбоносне догађаје.“

На изграђеном насипу, као сигурној брани од будућих високих вода, подигнуто је симболично спомен обележје у облику бране. Ово обележје се налази на пресеку насипа и пута према Дунаву, који је заправо продужетак улице Веселина Маслеше.Ово спомен обележје је грађено према идеји и нацрту Милана Палишашког, дипомираног инжењера архитектуре из Београда, иначе рођеног у Бачкој Паланци. Спомен обележје симболично представља Дунав, као стихију која угрожава град, и снажну руку бранилаца која га је зауставила. а овом спомен обележју постављена је бронзана плоча на којој су уписане следеће речи:

„Велика је твоја снага Дунаве,
То си нам показао 1965. године,
Али још је већа снага људске солидарности,
Која те је укротила.“

Аутор овог текста је професор Економске школе у Бачкој Паланци, Слободан Михаиловић. Идејно решење амблема (грба) дао је академски сликар Матеја Родичи из Београда, а уз сагласност Милана Палишашког нацрт спомен обележја стављен је на амблем.

У образложењу предлога амблема, сликар Матеја Родичи је рекао:
„Две су основне тежње садржане у амблему Бачке Паланке као најстарије и увек присутне у животу места: као оплодити – обрадити земљу и са ње извући богатство за даљи напредак и како сачувати стечено од стихије, непогода и других недаћа. Један датум сте забележили у вашој историји као вредну успомену када сте успели да одбраните ваше место од стихије, али је услов био да се сви ангажују, сви супротставе,а успех није изостао. То је био моменат свести о схватању да све што сте кроз године и године створили можете само и једино сложно и заједничким снагама одбранити.“

Амблем општине представља ашов, као основни алат човекових руку, у облику штита. Овим је на симболичан начин речено да тим средством човек ради, а у исто време и штити оно што је радом створио. Овај знак ашова-штита уоквирен је класјем жита, које представља карактеристику овог краја – житницу. На самом ашову-штиту је нацрт насипа и спомен обележја на њему, којим је препречена водена стихија, назначена у доњем десном делу амблема испод насипа. Преко насипа, у горњем левом делу амблема, оцртава се небо са звездом „која симболише нову зору, нов живот.“ Око ашова-штита и класја омотана је трака на којој је у врху амблема исписана година успешне одбране од поплаве, 1965, а испод амблема испод врха ашова, написан је назив општине: Бачка Паланка.

Усвајајући овакво решење амблема-грба општине, у образложењу, на свечаној седници од 23. јуна 1968. године, је речено „да усвајањем овог симбола наше победе над стихијом, уједно, на најбољи могући начин, одајемо признање свима онима који су те, судбоносне 1965. године, учинили све како би се зауставиле мутне воде Дунава да не потопе наш град и околину.“5 Садашњи грб Бачке Паланке спада у групу грболиких или псеудохералдичких симбола и амблема који немају довољно херлдичких својстава да би могли да се назову грбовима јер представљају амблеме-реликте социјалистичког доба.

У односу на аутентични грб чији је изглед усвојен 1968. године, постоје две измене. Из горњег левог угла нестала је звезда петокрака, као симбол комунистичког доба. На врху траке промењена је година и уместо 1965, стављена је 1593. као година из које потиче први писани помен насеља.

Већина општина, дакле, не поседуjе историjске грбове, али би када jе год то могуће требала да усвоjи и баштини сопствена административна и териториjална знамења, поштуjући хералдичке принципе, а посебно квалитетно и траjно европско наслеђе у погледу композициjе елемената градских и териториjалнох грбова – у нас афирмисано читавим низом нових градских и општинских грбова усвоjених у периоду од 1993. године до данас.

У оквиру тих напора, за више од 10 година постоjања, Српско хералдичко друштво Бели Орао jе уносећи српске националне симболе и традициjу у општа и строга правила науке, успело да успостави изграђен хералдички систем, коjи jе и у међународним стручним круговима препознат како стандард српске градске хералдике.
Jедна од основа тог стандарда jе и постоjање вишестепеног грба – чест случаj у хералдици коjа се ослања на европску традициjу. Општине тако грб користе у три нивоа, у зависности од потребе и степена службености, али то нису различити грбови, већ jедан грб коjи у зависности од потребе има додане спољне елементе тзв. параферналиjе.

Основни или Мали грб тj. Грб, хералдичка композициjа на штиту, наjужи jе могући поjам комплетне хералдичке композициjе. Као грбу опште примене функциjа му jе да хералдичким средствима пружи основне податке о граду (општини), успостави његов хералдички идентитет, а истовремено избегне визуелно усложњавање уношењем додатних хералдичких елемената.

На нивоу Средњег грба, коjи службено користе органи управе, Основни грб jе допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима аплицираним изван штита, пре свега бедемском круном коjа своjим металом и броjем видљивих мерлона означава величину и статус насеља.

На нивоу Великог грба, коjи jе свечан и церемониjални грб, репрезент града и наjвиших градских представника, а чиjа jе употреба краjње рестриктивна, општина се представља у свом интегруму. Дакле, грб граду служи у исте сврхе у коjе служи jедноj држави или jедноj породици, користи се да изрази ауторитет власника, припадност власнику, или идеално jединство са власником (што jе у пракси позициjа грађанина града коjи поседуjе грб).

У широj, ванвременскоj комуникациjи, грб jе идеална слика свога власника – може да се позива на прошлост и темеље на коjима jе изграђена самосвоjност, правни статус и етичка, грађанска или економска супстанца града, може да се позива и на комплекс идеалних вредности на коjима почива опстаjање града као заjеднице, а може да се окрене идеалноj слици будућности, као синтагми вредности ка коjима се град и грађани крећу у времену.